Srbin kod Vladičinog Hana napravio džunglu kao iz filma: Milan gaji 300 retkih vrsta - Nema šljiva i krušaka, ali uspevaju banane i bambusi visoki osam metara
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Milan Dragutinović iz Poloma kod Vladičinog Hana godinama gaji retke medonosne, voćne i ukrasne biljke, a u bašti ima oko 300 neobičnih vrsta
- Među njima su kineski dud, sibirska borovnica, japanska jabuka, godži, bambusi, Musa basjoo banana, fotinija, lovor-višnja i magnolija grandiflora
- Zbog nedostatka prostora deo biljaka preselio je na novu parcelu, gde planira da zasadi i japansku trešnju
Kada je pre 15 godina sadnjom neobičnih medonosnih biljaka hteo da poboljša postojeću pčelinju pašu, Milan Dragutinović iz sela Polom, kod Vladičinog Hana, nije ni slutio da će za deceniju i po u njegovoj bašti, koja sada podseća na botaničku, rasti takve egzotične biljke na kojima će mu mnogi pozavideti.
Ima i ženska i muška stabla
Videvši kako zasađene katalpa, albicija, kelreuterija, mađarski i korejski bagrem dobro uspevaju, poželeo je da pored njih zasadi i neke voćne i ukrasne vrste biljaka koje se nisu uzgajale u našem kraju, prenosi Agroklub.
Tako je za veoma kratko vreme zasadio osam vrsta sibirske borovnice, japansku jabuku, godži bobice, kineski dud i kinesku urmu.
- Kada sam zasadio stablo kineskog duda,mislio sam da će ga zimski mrazevi uništiti. To se, na moju sreću, nije dogodilo. Imam i žensko i muško stablo neophodne za oprašivanje - navodi naš sagovornik na početku razgovora.
Prve plodove od ovog duda dobio je posle četvrte godine od sadnje. Bere ih u novembru, kada sa stabla opadne lišće, a njihov ukus se ne razlikuje od domaćeg duda.
Gaji i ukrasno bilje
U njegovom dvorištu rađa i vinska japanska malina, veoma otporna vrsta jagodičastog voća poreklom iz istočne Azije.
Njeni plodovi sjajno crvene boje dozrevaju u julu. Ova voćna vrsta uspeva na sunčanom mestu i lakim do srednje teškim zemljištima bogatim humusom.
Tik uz njih uspevaju i najpopularnije ukrasne biljke poput fotinije,lovor-višnje i magnolije grandiflore.
Fotinija je zimzeleni grm sa listovima crvene i bronzane boje koji kasnije prelaze u tamnozelenu. Lovor-višnja se najčešće koristi za formiranje guste žive ograde.
Njeni kožasti listovi podsećaju na lovor. Magnolija grandiflora je spororastuća zimzelena biljka koju krase tamnozeleni listovi i beli cvetovi fantastičnog mirisa.
U bašti i osam vrsta bambusa
Mnogo je i interesantnih cvetnica u njegovoj bašti, kao što su spirea, berberis, razne vrste hortenzije i japanski javor.
- Imam i osam vrsta bambusa. Počevši od onih koji rastu do pola metra, pa sve do osam metara visine. Među njima ima i onih koji imaju agresivan koren koji se širi, kao i onih koji rastu u grupi - kaže on i naglašava da gaji i Musa basjoo bananu, koja u našim klimatskim uslovima cveta i formira mali plod koji ne može da sazri.
U njegovoj bašti je toliko biljaka da im i sam ne zna broja. Kaže da samo onih koje se svrstavaju u retke i koje nisu toliko zastupljene na našem području ima negde oko 300.
Kada nekim našim ljudima na prodaju ponudi svoje voćne sadnice, oni odmah pitaju da li je u pitanju kruška, šljiva ili jabuka.
On, međutim, od ovih voćnih vrsta ne drži ništa u svojoj bašti. Od jabuka i krušaka uzgaja samo japansku jabuku i japansku krušku.
- Oni koji vole retke voćne vrste dolaze po sadnice brusnice, sibirske borovnice, crne maline, indijanske banane. Od svih zasađenih biljaka uvek se nađe neki višak koji mogu da izdvojim za prodaju - kaže on.
Kiropraktičar u ulozi botaničara
Najviše vremena u svojoj bašti sa neobičnim biljkama Milan provodi u proleće, kada radi presađivanje i čišćenje.
Svaki ulazak u ovo carstvo biljaka za njega predstavlja pravi odmor i obnovu energije za obavljanje primarnog zanimanja kiropraktičara.
Leti, kada pritisnu vreline, svoje biljke zaliva skoro svaki dan i nikada ih ne tretira zaštitnim sredstvima jer za to nema potrebe.
Ima biljaka koje zahtevaju zalivanje nekoliko puta godišnje. Jedna od njih je i indijanska banana. Dok je mala, zaliva je često, ali kada pusti koren i izraste do pet metara visine, onda to nije potrebno.
- Od svih zasađenih biljaka uvek se nađe neki višak koji mogu da izdvojim za prodaju - kaže Milan.
Kako su godine prolazile, njegova bašta je postala tesna za sve nove biljke koje je želeo da zasadi. Zbog toga je dobar deo njih zasadio na novoj parceli koja se nalazi u neposrednoj blizini.
Svoj kutak tamo su našli i samooplodni kineski dud, ukrasni kesteni, kineska urma, pistaći, a od ukrasnih biljaka čokoladna albicija, vangelija i spirea.
Tamo ima još dosta mesta za nove biljke koje namerava da nabavi. Među njima će se zasigurno naći i japanska trešnja, izuzetno dekorativno, otporno i dugotrajno drvo.